• Milivoje UroševićCentar za očuvanje autohtonih rasa, Beograd, Srbija
• Dragutin MatarugićPoljoprivredni fakultet, Univerzitet u Banjoj Luci, Republika Srpska, BiH
• Darko DrobnjakCentar za očuvanje autohtonih rasa, Beograd, Srbija
• Zoran RistićPrirodno matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Srbija
• B.M. UroševićCentar za očuvanje autohtonih rasa, Beograd, Srbija

DOI: 

https://doi.org/10.7251/AGRSR1203491U

Abstract

Republika Srpska prostire se na površini od 25.035 km2, a to je 2.503.500 ha. Na ovom prostoru susreću se različiti klimatski tipovi. Raznolikost klimatskih ka¬ra¬kte-ristika uslovljava i postojanje različitih biocenoza koje omogućavaju bitisanje prilično velikog broja  vrsta flore i faune. Na ukupnoj teritoriji Republike Srpske postoji 91 lovište.Osnovna želja svih je da se kapaciteti lovišta maksimalno popune, odnosno da se postigne optimalno brojno stanje. Da bi se stiglo do željenog cilja mora se planski i ra¬cionalno gazdovati na svim nivoima. Odstrel ne sme biti cilj, već svrha očuvanja i po¬stizanja optimalnog broja divljači u lovištu. Neophodno je istaći da se može odstre-lji¬vati samo realan prirast, ato će se postići ako je prolećno brojanje, kao mera utvrđivanja matičnog fonda, maksimalno realno. To je, često, uzrok nerealnog odstrela koji dovodi do katastrofalnih posledica. Lovne osnove i planovi gazdovanja moraju maksimalno objektivno uvažavati sva činjenična stanja na terenu. Osnovni planski dokument je „Program razvoja lovstva Republike Srpske, za period 2010.-2020.“ koga je usvojio Lovački savez Republike Srpske. Pravilnim gazdovanjem i implementacijom planskih dokumenata u praksi mogu se postići željeni rezultati, da divljači bude dovoljno, da bude zdrav i da trofejna vrednost bude na visokom nivou.