REZIME

 

U cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje i ishrane stanovništva, agroekonomska nauka bila je dugo vremena usmerena pretežno na pitanja povećanja ekonomske efikasnosti proizvodnje i obezbeđenja odgovarajuće ponude hrane, zanemarujući ekološka pitanja. Na drugoj strani pristalice zaštite životne sredine nisu bile spremne da uvaže nužnost prihvatanja kompromisa u pogledu rasta proizvodnje hrane kao uslova uspešnog društveno-ekonomskog razvoja. Ovi ekstremni stavovi doveli su u nekim slučajevima i fazama razvoja do konfliktnog odnosa između ekologije i ekonomije. Tokom vremena došlo je do ublažavanja ovih protivurečnosti, tako da neki ekonomisti danas smatraju da ekologija predstavlja nauku o ekonomiji prirode, da nema antagonizma između ekologije i poljoprivrede i da sve poljoprivredne nauke treba posmatrati kao primenjenu ekologiju. Ova shvatanja nisu jednako prihvaćena u svim sredinama. Stepen nesaglasnosti između ekonomije i ekologije u znatnoj meri je uslovljen nivoom razvijenosti privrede i posebno poljoprivrede određenog područja. Kako ublažiti nesklad između ekonomskih i ekoloških zahteva? Šta se preduzima u nekim zemljama radi postizanja toga cilja? Kojim se metodima može uspostaviti ravnoteža između pomenutih zahteva? Na ova pitanja traže se odgovori u ovome naučno istraživačkom radu.

 

Ključne reči: ekonomija, ekologija, poljoprivreda, ravnoteža, strategija.

REZIME

 

U cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje i ishrane stanovništva, agroekonomska nauka bila je dugo vremena usmerena pretežno na pitanja povećanja ekonomske efikasnosti proizvodnje i obezbeđenja odgovarajuće ponude hrane, zanemarujući ekološka pitanja. Na drugoj strani pristalice zaštite životne sredine nisu bile spremne da uvaže nužnost prihvatanja kompromisa u pogledu rasta proizvodnje hrane kao uslova uspešnog društveno-ekonomskog razvoja. Ovi ekstremni stavovi doveli su u nekim slučajevima i fazama razvoja do konfliktnog odnosa između ekologije i ekonomije. Tokom vremena došlo je do ublažavanja ovih protivurečnosti, tako da neki ekonomisti danas smatraju da ekologija predstavlja nauku o ekonomiji prirode, da nema antagonizma između ekologije i poljoprivrede i da sve poljoprivredne nauke treba posmatrati kao primenjenu ekologiju. Ova shvatanja nisu jednako prihvaćena u svim sredinama. Stepen nesaglasnosti između ekonomije i ekologije u znatnoj meri je uslovljen nivoom razvijenosti privrede i posebno poljoprivrede određenog područja. Kako ublažiti nesklad između ekonomskih i ekoloških zahteva? Šta se preduzima u nekim zemljama radi postizanja toga cilja? Kojim se metodima može uspostaviti ravnoteža između pomenutih zahteva? Na ova pitanja traže se odgovori u ovome naučno istraživačkom radu.

 

          Ključne reči: ekonomija, ekologija, poljoprivreda, ravnoteža, strategija.