Abstract

Intenzivno mlečno govedarstvo, opravdano se karakteriše kao industrijska proizvodnja. Na Balkanu, u velikoj meri temelji se na brojnim saznanjima iz zemalja intenzivnog stočarstva, kako u oblasti selekcije tako i ishrane. Kao i u SAD najproduktivnija rasa je holštajn, a najznačajnija hraniva su kukuruzna silaža i seno, odnosno senaža, lucerke. Ipak, svedoci smo klimatskih promena koje ne pogoduju lucerki a još manje kukuruzu, naročito u uslovima suvog ratrenja. Sve je teže realizovati proizvodnju dovoljnih količina kvalitetne silaže kukuruza. Pored toga, energetska kriza koja će u decenijama pred nama biti još drastičnija, daje kukuruzu i dodatni značaj, kao dragocenoj sirovini za dobijanje etanola. To nameće potrebu iznalaženja drugih biljnih kultura pogodnih za proizvodnju kvalitetne silaže. Upravo zato, istraživanje mogućnosti upotrebe silaža strnih žita u ishrani preživara, sve više dobija na značaju, a cilj ovog rada je pregled značajnijih iskustava i rezultata istraživanja u toj oblasti. Rad je metodološki zasnovan na prikupljanju i analizi podataka iz literature.