• Slobodan DražićInstitut za proučavanje lekovitog bilja „dr Josif Pančić“, Beograd
• Branka ŽarkovićPoljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu
• Đorđe GlamočlijaPoljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu
• Milena DražićPoljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu
• Đuro ZagoracAD za poljoprivredu „Napredak“, Stara Pazova
• Ljubiša KolarićPoljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu
• Ljubiša ŽivanovićPoljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu

DOI: 

https://doi.org/10.7251/AGRSR1302277D

Abstract

Korišćenje alternativnih žita u ishrani zahteva uvođenje novih biljnih vrsta u proizvodnju kao što su kvinoja, amarantus i druge. Kvinoja (Chenopodium quinoa Wild.) se gaji radi zrna, koje je po nutritivnoj vrednosti slično zrnu žita, ali ne sadrži protein gluten. Tokom 2010, 2011. i 2012. godine izvođeni su ogledi sa introdukovanom vrstom kvinoja (Chenopodium quinoa Willd.). Ogledi su izvedeni u Novoj Pazovi na zemljištu tipa karbonatni černozem sa dva genotipa (KVL 37 i KVL 52). Setva je obavljena u aprilu i žetva u avgustu. Prosečne temperature vazduha u periodu vegetacije (april-septembar) su rasle od prve prema trećoj godini izvođenja ogleda, a količine padavina su značajno opadale. U 2010. ostvaren je prosečan prinos od 1360 kg/ha, a u 2011. godini 1467 kg/ha. U 2012. godini nastupile su veoma visoke temeperature (31-38,4oC) u trajanju od 70 dana i suša u periodu juni-septembar. Ovo je uticalo na veoma značajno smanjenje prinosa zrna, koji je u proseku iznosio 382 kg/ha. Sorta KVL 52 je bila prinosnija u odnosu na KVL 37.