• Nikola MićićPoljoprivredni fakultet Univerziteta u Banjaluci, Republika Srpska, BiH Institut za genetičke resurse Univerziteta u Banjaluci, Republika Srpska, BiH

DOI: 

https://doi.org/10.7251/AGREN1204687M

Abstract

Život je svojstvo materije, kao i kretanje ili energija. Različita ili pojedina svoj-stva materije prožimaju se međusobno čineći sveopštu stvarnost u dinamički interak-cijskom odnosu. Sveopšta egzistencija materije tako se nalazi između dva dijametralno suprotna stanja: od sažimanja i elementarne raspršenosti do potpuno kontrolisane i održi-ve organizovanosti različitih asocijacija molekula, samoreprodukcije organizovanih stru-ktura molekula, bioloških sistema i uspostavljanja intelekta. Svojstvo života tako nose sve čestice materije povezane u molekule bez obzira da li su inkorporirane u stru-kturnoj i funkcionalnoj organizaciji živih bića ili su trenutno u strukturno i funkciona-lno indiferentnom životnom stanju. Uključivanjem bilo kojih čestica materije u meta-bolički proces aktivira se njihovo životno svojstvo, a oslobađanjem iz metabolizma ili gašenjem metaboličkih procesa (biološka ili metabolička smrt) čestice materije prelaze u životno indiferentno stanje. Dakle, materija bez obzira na formu i oblik egzistencije u sebi nosi svojstvo života, odakle i proizilazi zaključak da se materija ne može deliti na dve fundamentalno različite forme ili dva fundamentalno različita svojstva, živo i neživo.