Агрознање – научни часопис

Часопис "Агрознање" је научно-стручни часопис који објављује научне и стручне радове, који нису штампани у другим часописима. Сажеци, синопсиси, магистарски и докторски радови се не сматрају објављеним радовима, у смислу могућности штампања у часопису "Агрознање".

Агрознање од 2000. године издаје Пољопривредни факултет Универзитета у Бањој Луци. Часопис излази тромјесечно. Часопис је индексиран у: CrossRef, CAB Abstracts, CABI Full Text i EBSCO базама података.
Агрознање (Агро-кноw. Ј.) је национални часопис отвореног приступа, посвећен унапређењу и ширењу научних сазнања у пољопривреди и сродним академским дисциплинама.
Као званична публикација Пољопривредног факултета Универзитета у Бањој Луци, часопис се објављује четири пута годишње на енглеском језику, у електронском облику (e-ISSN 2233- 0070) од 2019. године. Претходни бројеви часописа су доступни у штампаном (ISSN 1512- 6412) и електронском (ISSN 2233-0070) издању.
Часопис Агрознање покрива све научне и технолошке аспекте пољопривреде и сродних академских дисциплина као што су: биљне науке, ратарство, воћарство, виноградарство, хортикултура, наука о управљању водом и земљиштем, агрометеорологија, биометрика, анималне науке и мљекарство, прехрамбена технологија, технологија након жетве, природни ресурси, агроекологија, генетички ресурси, аграрна економија и рурални развој, ветеринарство, лов, рибарство, пчеларство, сигурност и квалитет хране, иновативне технологије у пољопривреди и сличне теме.
Часопис Агрознање прихвата за објаву висококвалитетне научне радове који су прошли поступак рецензирања из области пољопривреде и сродних академских дисциплина, од основног до примијењеног приступа.
Не постоје посебне накнаде за објаву радова у часопису Агрознање.

КАТЕГОРИЗАЦИЈА РАДОВА

''Агрознање'' објављује рецензиране радове сврстане у сљедеће категорије: прегледни рад, оригинални научни рад, претходно саопштење, излагање на научном или стручном скупу и стручни рад.

Прегледни рад је највиша категорија научног рада. Пишу их аутори који имају најмање десет публикованих научних радова са рецензијом у међународним или националним часописима из домена научног питања које обрађује прегледни рад, што истовремено подразумијева да су ови радови цитирани (аутоцитати) у самом раду.

Оригинални научни рад садржи необјављене научне резултате изворних научних истраживања.

Претходно саопштење садржи нове научне резултате које треба претходно објавити.

Излагање на научном и стручном скупу је изворни научни и стручни прилог необјављен у зборницима, који се може прихватити као прегледни, научни или стручни рад са обавезном назнаком на ком скупу је саопштен.

Стручни рад је прилог значајан за струку о теми коју аутор није досад објавио.

Аутор предлаже категорију рада, али коначну одлуку доноси редакција часописа на приједлог рецензената.

ПРИПРЕМА РАДОВА ЗА ШТАМАПЊЕ

Рад може бити написан на српском језику (ћирилично и латинично писмо) и на енглеском језику.

Обим радова треба бити ограничен на 12 страница А4 формата за прегледни рад, а 8 страница А4 формата за остале категорије радова. Овај број страница подразумијева и све табеле, графиконе, слике и друге прилоге, уз основни фонт текста Times New Roman, величину фонта 12 pt и проредом 1,5. Све маргине морају бити најмање 2,5 cm.

Текст прегледног рада треба да садржи поглавља: Сажетак, Увод (са прегледом литературе), Дискусија или Анализа рада, Закључак, Литература, Сажетак (преведен на српски ако је написан на енглеском и обрнуто).

Текст оригиналног научног рада треба да садржи сљедећа поглавља: Сажетак, Увод (са прегледом литературе), Материјал и метод рада, Резултати и дискусија, Закључак, Литература, Сажетак (превод).

Наслов рада треба бити што краћи, информативан и писан малим словима величине 14 pt, без наглашавања текста (bold, italic, underline), на средини странице. Испод наслова рада и једног празног реда писати пуно име и презиме аутора без титуле, величина 12 pt. Испод имена аутора у фонту italic писати назив институције-организације у којој је аутор запослен, град и земљу у којој се институција-организација налази. У овом дијелу није потребно наводити тачне адресе и поштанске бројеве.

Сажетак представља сажет приказ рада који треба да има између 50 и 150 ријечи, а пише се на језику рада. Елементи које сажетак треба да садржи у кратким цртама су: предмет истраживања, метод рада, резултати рада, идеја за ново истраживање и кратак закључак/пресјек доприноса рада.

Након сажетка, са размаком од једног реда се дају кључне ријечи (до пет укупно) у сљедећем формату: Кључне ријечи: кључна ријеч 1, кључна ријеч 2, ..., кључна ријеч 5.

Наслови и поднаслови рада. Главни наслови у раду (наслови поглавља: Увод, Материјал и метод рада, итд.) се пишу величином фонта 13 pt, на средини странице. Између кључних ријечи и Увода су два празна реда. Поднаслови у поглављима се пишу величином фонта 12 pt, поравнати према лијевој маргини. Између наслова поглавља и текста претходног поглавља оставља се један празан ред. Сваки наслов⁄поднаслов и текст који га прати, између себе имају по један празан ред.

Литература се пише азбучним, односно абецедним редом (у зависности од језика и писма) са пуним подацима (аутори, година, назив, издавач, мјесто издања, странице).

Abstract (пријевод) писати на енглеском језику ако је рад на српском, и обрнуто. Abstract, такође, мора да садржи наслов рада, имена аутора, назив и сједиште установе-организације у којој је аутор запослен, град и земљу у којој се институција-организација налази и кључне ријечи (све на истом језику), а у формату који је наведен раније. Испод кључних ријечи навести име и презиме аутора задуженог за кореспонденцију и његову/њену е-маил адресу.

Табеле, графикони и слике морају бити означени бројем и да имају одговарајући назив (нпр. Taб. 1. / Граф. 1. / Сл. 1. Приказ резултата истраживања у 2011. години). Називи табела се наводе изнад табеле са лијевим поравнањем и једним празним редом између, док се називи графикона и слика наводе испод, на средини странице и једним празним редом између. Табеле, графикони и слике не смију излазити изван задатих маргина. У табелама избјегавати сувишне линије, бојење ћелија, подебљавање слова и сл. Графикони и слике се приказују без оквира. Сви текстуални елементи морају бити наведени на српском и енглеском језику, са величином фонта 8 pt до 12 pt и обичним словима. Слике, шеме и сл., које се налазе у раду, морају имати резолуцију од најмање 300 dpi, а шаљу се као посебни прилози, с тим да се у самом раду поставља слика мање резолуције, како би се знао њен жељени положај и димензије.

Номенклатура и систем јединица - користите међународни систем јединица (SI). Ако се помињу и друге јединице, молим вас дајте свој еквивалент у SI. Аутори и уредник су обавезни да прихвате правила која регулишу биолошку номенклатуру, како је наведено у Међународном кодексу ботаничке номенклатуре, Међународном кодексу номенклатуре бактерија, и Међународном кодексу зоолошке номенклатуре.

Часопис "Агрознање" користи "Приручник за објављивање Америчке писихолошке асоцијације" - (APA) стил и упутства за цитирање и навођење референци.

Цитати у тексту се појављују у загради и садрже презиме аутора и годину издања, одвојене зарезом. Иза године издавања се може позвати и на број странице, а он се такође одваја зарезом.

Скраћенице је најбоље избјегавати, осим општепознатих. Сваку скраћеницу је, приликом првог навођења, потребно објаснити, тј. навести пуни назив. Скраћенице у табелама, графиконима и на сликама је потребно објаснити.

Фусноте треба избјегавати и користити их само у случају да је неопходно додатно објашњење за неки дио текста.

Напомене се наводе на крају рада, иза поглавља Закључак и обично садрже забиљешке о подршци истраживању, пројектима, и сл.

Литература се пописује на крају рада и мора да садржи све изворе који су коришћени у раду. У попис литературе се не уносе персонални документи, писма, меморандуми и неформална електронска комуникација. Навођење имена града у ком је дјело издато се изоставља уколико је име града садржано у називу издавача (нпр. Универзитет у Бањој Луци). Попис литературе се изводи азбучним, односно абецедним редослиједом у зависности од језика и писма на ком је рад написан. Уколико наводимо више радова од истог аутора, прво се наводе раније издати радови, а затим новији. Референце једног аутора које су објављене у истој години треба писати абецедним редом према насловима, нпр., (1995а), (1995б). Уколико рад нема аутора, наслов дјела или институција заузима мјесто аутора. Позивање на секундарну литературу треба избјегавати и користити само за изворе који нису доступни на уобичајени начин или нису доступни на неком од уобичајених свјетских језика. У списку референци наводи се само секундарни извор.

Примјери цитирања извора у тексту и навођења извора у попису литературе

Ови примјери имају за циљ да аутору пруже преглед система цитирања и навођња извора који се примјењује у часопису. Примјери су дати у Табели 1.

Све радове након пријема прегледају главни и технички уредник и, уколико за то постоји потреба, враћају их ауторима на корекцију. Радови који нису припремљени према Упутству за ауторе неће бити узети у даље разматрање. Након исправки, главни уредник шаље радове на рецензију, а по завршеној рецензији, ако има одређених примједби и сугестија рецензената, радови се враћају ауторима на исправку. Након урађених исправки рад се поново шаље на рецензију. Сваки рад пролази кроз двије анонимне рецензије.

Радови се достављају у електронској верзији на имејл адресу: agroznanje@gmail.com или путем поште на CD-у или USB-у, на адресу Пољопривредног факултета, Универзитета у Бањој Луци са назнаком: За редакцију часописа "Агрознање". Радови се достављају као отворени документ сачињен у Microsoft Word-у (в. 97-2003 или в. 2007), у формату који је дат у Упутству ауторима и у предвиђеном року. Радови који не стигну до предвиђеног датума неће бити предати на рецензију.

Сви радови добијају UDK класификациони број и DOI број.

Сви радови подлијежу језичној лектури и техничкој коректури, те праву техничког уредника на евентуалне мање корекције у договору са аутором.

Након штампања часописа и објаве радова, сви аутори добијају рад у PDF формату путем електронске поште.

На интернет адреси архиве часописа (https://agroznanje.com; http://agro.unibl.org/en/agro-knowledge-journal; http://doisrpska.nub.rs/index.php/agroznanje/issue/archive) доступни су сви претходно објављени радови у цијелости у .pdf форми.

Главни и одговорни уредник часописа
Проф. др Небојша Савић, редовни професор
nebojsa.savic@agro.unibl.org
________________________________________
Предности објављивања рада у часопису Агрознање?
•   индексираност у сљедећим базама података: CAB Abstracts, CABI Full Text, EBSCO i CrossRef;
•   приступ свим објављеним радовима је отвореног типа;
•   брзе, непристрасне и конструктивне рецензије;
•   сви аутори су ослобођени плаћања за објаву рада у часопису;
•   бесплатна услуга лектуре рада за све ауторе, а посебно за ауторе из држава ван енглеског говорног подручја;
•   Cross Check Plagiarism - Провјера оригиналности радова;
________________________________________
СЛАЊЕ РАДОВА:
editor.agroknowledge@agro.unibl.org
agroznanje@gmail.com
________________________________________
Издавач часописа:
Пољопривредни факултет /// Универзитет у Бањој Луци
________________________________________
Суфинансирање издавања часописа:
Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске
________________________________________
УДЦ обрада и интернет архива часописа:
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске

Indexing